• An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
Крајковац, моје село

Писати о било ком месту, па и о Крајковцу, данас, кад су сви "писмени", веома је тешко. С једне стране, тешко је зато што је увек присутна субјективност човека који је рођен у том селу, а с друге стране, тешко је зато што апсолутна истина не постоји. Овај приказ Крајковца само је један од безброј погледа на његову историју, садашњост, на његове становнике, на испричане и неиспричане приче. Ова прича није само моја. То је поглед с прозора неколико људи, који веома често стоје поред њега, гледају кроз њега и ослушкују гласове кроз даљину. Понекад су прозори били замагљени, понекад је прашина прошлости прекрила окна и облици су се могли само наслутити. Понекад су гласови предака били превише слаби а ветрови превише јаки.

Ипак, остали су трагови.

Остали су људи који знају да их читају, свесни да ће једнога дана и сами бити трагови.

Крезубе године
ко поцепане заставе
после изгубљене битке

Од нас трагови ва вјеки вјеков

Требало је прсте озубити
и време ујести да остане дубок ожиљак

 

КРАЈКОВАЦ ДАНАС

Крајковац се данас не разликује много од осталих села у окружењу. Карактеристична је појава опадања броја становника услед морталитета и великог броја младих људи који одлазе из села. Још један разлог оваквом паду је и велики број момака који нису жењени.

Појава технологије Крајковцу је донела многе новине, тако да је изгубио властити идентитет. Данас у Крајковцу млади људи све више ''четују'', а све мање се друже. У трци за новцем, изгубиле су се неке праве вредности, а појавиле су се неке нове моралне вредности које су тренд у савременом свету.

 
ОСНИВАЧИ ПОРТАЛА:
Оливер Пауновић Микица Кулић
Фејсбук страница Моје село Kрајковац